Тешко нама за нама

У светосавској Црној Гори постоји једна узречица везана за лично покајање, а гласи: Тешко мене за мном.
А ви сте данас заслужили нову: Тешко нама с Вама!

Већи број људи, у фази свог узрастања и духовног стасавања, схвати да је изабрао погрешан позив и жали за пропуштеним животом, приликама, изборима… Вероватно сето дешава и Вама и сигурни смо да бисте Ви били одличан глумац, новинар, а посве смо убеђени да бисте били врло задовољан и добар фратар, јер ту не бисте имали пороблема у виду неразумевања од стране ваше пастве.

Ово што Ви радите, драги Владико Григорије, издаја је Христа, православља и светосавља. А ко о томе суди? Народ. Знамо да немамо права на то, знамо да треба погнути главу пред Вашим светим чином, јер је послушање… Ма послушање је овде, у Вашем случају, врло осетљива и надасве ризична ствар. Зашто? Зато што нисмо у пустињи реалној, нажалост, него пустињи духовној и нисмо у могућности да се душом и умом покоримо само Господу, као бројни оновремени светитељи, пустиножитељи, већ нам пред Њим стојите и ви, пастири овоземаљски, заштитници и учитељи како да се најбоље приволимо Ономе од кога смо постали. И на свима вама смо Богу захвални. Али… Знајте и ово – као прави хришћани, храбри и инатни Срби, стојимо смерно пред чашћу: Све за Христа, Христа ни за шта! И данас смо сви Свети Николај Мирликијски који удара шамар вероломству! То нам је дужност. И даћемо све од себе, и због нас и због Вас, да тај шамар убије наше очекивање да ћете нам што раније предложити инстант литургију у трајању од петнаест минута, како би деца на великом одмору могла да присуствују светој служби и да, наравно, порадите на томе да се причешће обави виртуелно, али водећи рачуна да ту апликацију за причешће подржавају и стари телефони које користе пензионери.

Како је могуће да један обичан, неуки сељанин има више страха Божијега од учених владика? Знање може често да нашкоди човеку, а о томе је сведочио и Свети Николај Жички, говорећи: Школе нису ту да да дају многа знања, него да одуче омладину од злоупотребе знања. Није тешко стећи знање колико не злоупотребити га! Како је могуће да деца трче Светим Даровима и да знају да на светим иконама, на Часном Крсту, на светој кашичици, у цркви генерално, не може, никако не може да буде којекаквих зараза, вируса, прљавштина! Не може! Ако приступамо са вером, страхом Божијим и љубављу, наравно. А ако нам, упркос нашој вери и љубави, Ви ипак браните да целивамо Вашу руку, ако се уместо нас Ви плашите за наше здравље физичко, онда је ту у питању нешто врло озбиљно и најбоље је да Вашој руци ни не прилазимо. Имамо, Богу хвала, друге пастире, који нас зову, и штите, и опомињу да се човек мора плашити само гнева Божијега, а никако овоземаљских пошасти, поготову не кијавице корона вируса. Јер, и ако нас закачи, шта онда? По речима Новомученика Вукашина – само нека болест ради свој посао, а ми ћемо свој – чекамо Христа и идемо Христу!

Молимо се и надамо да ће хришћани, упркос свему, остати људи достојанствени и да ће добити и ову битку против себе самих, да ће жито надјачати кукољ и показати га свету као пример како се не треба и не сме владати.

Молимо се и да наш свети Патријарх буде данас брат и верни потомак Светог Николаја Чудотворца и да рашири длан за васпитни шамар свима кривоверницима, и нама, и васцелом народу српском који се знањем обезнањује.

А дотада нам остаје само да кукамо из свег гласа – Тешко нама за нама!

 

Правoславнo удружење Свети Сава из Новог Сада,
са свим својим подружницама!

Тужбалица

Стид и срам је покрио небо изнад Србије, док Срби омађијани тумарају у мраку, очекујући „устоличење“ првог лгбт—настраног председника Владе, који нам је дат по нашој мери и заслугама!

Стид и срам да буде мене, јер овако огреховљен нисам заслужио бољег.

Стидите се и ви, родитељи наши, који нас уведосте у таму комунизма; стидите се и ви који нас из те таме изведосте и под плаштом. демократије гурате у обезбожену – сатанску Европу.

Стидите се и ви, политичари свих боја и сумњивих опредељења, јер вас не краси чојство и јунаштво, већ искључиво лични интерес.

Стидите се и ви који стојите на бранику отаџбине, јер сте постидели Светог Георгија и Светог Илију.

Стидите се и ви, заведени и незаведени, школовани и неписмени, богати и сиромашни, верујући и неверујући, јер сте све –али светосавци нисте!

Стид да буде све вас новинаре – пискарала непросвећена, јер је страх ваш животни сапутник.

Стид ће покрити и прекрити и вас, нашу децу, јер смо вам затворили све прозоре и врата духовна која нам изградише Свети Немањићи!

Тешко вама, председниче, вођо, премијеру, лидеру Како и са чиме мислите пред Светог Симеона, Саву, Лазара, Душана, пред све српске Свете Мученике и страдалнике!

Зар на чело страдалне и поносне Светонемањићке Србије поставити искрено декларисану, али болесну лезбејку?!

као постиђени, грешни и најпонизнији слуга Христов, као чедо једне, саборне и апостолске Цркве и, најпосле, као брат ваш последњи од свих, обраћам се вама – духовницима и црквеним великодостојницима српске државе и то као једином духу могућег
спасења!

Вашом ћутњом нечастиве намере обезбоженог запада ући ће на велика врата! А знате шта томе неминовно следи– разноразне легализације болести… А српска породица пострадаће непоштедно! Анатеме и посмртна звона непросвећеним појединцима нису од свеопштег националног значаја, јер су они ипак спремни на покајање, али у прилици планираног поменутог „устоличења“, једино су што народ српски из ћорсокака сада иште! Од вас! Од Владика, од Патријарха, од Цркве!

Погледаје народ свој данас коме сте једина утеха и спасење били кроз векове. Захваљујући коме смо и данас живи… Не даје нам породицу!

 

ПРВОСЛАВНО УДРУЖЕЊЕ
СВЕТИ САВА

Радомир Радојичић
преседник Удружења

 

Мурал са ликом Митрополита Амфилохија у центру Врбаса

Врбас, град на северу Србије, добио је мурал с ликом недавно преминулог Митрополита црногорско-приморског Амфилохија.

Настави са читањем „Мурал са ликом Митрополита Амфилохија у центру Врбаса“

ПУ „Свети Сава“: Организовано прикупљање помоћи за самохрану породицу из Врбаса

Православно удружење „Свети Сава“, организује прикупљање помоћи за самохрану породицу из Врбаса/ мајка са двоје деце/.

Самохрана мајка, Зорица Љубисављевић је у веома тешкој финансијској и материјалној ситуацији, са бебом од пет месеци и девојчицом од две и по године се уселила у напуштену бараку у којој немају електричне енергије а ни воде. Жена прима социјалну помоћ а на дечији додатак нема право јер нема пријављено боравиште па живи од помоћи добрих људи из комшилука.
Након обиласка и посете самохраној мајци са двоје деце, чланови ПУ „Свети Сава“ су одлучили да за наредних шест месеци породици обезбеде пристојан смештај, гардеробе, обуће, хране и нешто новчаних средстава. Позивамо наше Светосавце да помогну породици донирањем на неки од наведених начина, како би лакше пребродили хладно време и зиму која тек предстоји.

Помоћ се може предати у свим нашим подружницама а новчана средства се могу уплатити и на наменски рачун удружења 105000000221562773 са напоменом / помоћ за самохрану мајку Зорицу Љубисављевић/
Контакт телефон Радован Биговић 0612089879