У светосавској Црној Гори постоји једна узречица везана за лично покајање, а гласи: Тешко мене за мном.
А ви сте данас заслужили нову: Тешко нама с Вама!
Већи број људи, у фази свог узрастања и духовног стасавања, схвати да је изабрао погрешан позив и жали за пропуштеним животом, приликама, изборима… Вероватно сето дешава и Вама и сигурни смо да бисте Ви били одличан глумац, новинар, а посве смо убеђени да бисте били врло задовољан и добар фратар, јер ту не бисте имали пороблема у виду неразумевања од стране ваше пастве.
Ово што Ви радите, драги Владико Григорије, издаја је Христа, православља и светосавља. А ко о томе суди? Народ. Знамо да немамо права на то, знамо да треба погнути главу пред Вашим светим чином, јер је послушање… Ма послушање је овде, у Вашем случају, врло осетљива и надасве ризична ствар. Зашто? Зато што нисмо у пустињи реалној, нажалост, него пустињи духовној и нисмо у могућности да се душом и умом покоримо само Господу, као бројни оновремени светитељи, пустиножитељи, већ нам пред Њим стојите и ви, пастири овоземаљски, заштитници и учитељи како да се најбоље приволимо Ономе од кога смо постали. И на свима вама смо Богу захвални. Али… Знајте и ово – као прави хришћани, храбри и инатни Срби, стојимо смерно пред чашћу: Све за Христа, Христа ни за шта! И данас смо сви Свети Николај Мирликијски који удара шамар вероломству! То нам је дужност. И даћемо све од себе, и због нас и због Вас, да тај шамар убије наше очекивање да ћете нам што раније предложити инстант литургију у трајању од петнаест минута, како би деца на великом одмору могла да присуствују светој служби и да, наравно, порадите на томе да се причешће обави виртуелно, али водећи рачуна да ту апликацију за причешће подржавају и стари телефони које користе пензионери.
Како је могуће да један обичан, неуки сељанин има више страха Божијега од учених владика? Знање може често да нашкоди човеку, а о томе је сведочио и Свети Николај Жички, говорећи: Школе нису ту да да дају многа знања, него да одуче омладину од злоупотребе знања. Није тешко стећи знање колико не злоупотребити га! Како је могуће да деца трче Светим Даровима и да знају да на светим иконама, на Часном Крсту, на светој кашичици, у цркви генерално, не може, никако не може да буде којекаквих зараза, вируса, прљавштина! Не може! Ако приступамо са вером, страхом Божијим и љубављу, наравно. А ако нам, упркос нашој вери и љубави, Ви ипак браните да целивамо Вашу руку, ако се уместо нас Ви плашите за наше здравље физичко, онда је ту у питању нешто врло озбиљно и најбоље је да Вашој руци ни не прилазимо. Имамо, Богу хвала, друге пастире, који нас зову, и штите, и опомињу да се човек мора плашити само гнева Божијега, а никако овоземаљских пошасти, поготову не кијавице корона вируса. Јер, и ако нас закачи, шта онда? По речима Новомученика Вукашина – само нека болест ради свој посао, а ми ћемо свој – чекамо Христа и идемо Христу!
Молимо се и надамо да ће хришћани, упркос свему, остати људи достојанствени и да ће добити и ову битку против себе самих, да ће жито надјачати кукољ и показати га свету као пример како се не треба и не сме владати.
Молимо се и да наш свети Патријарх буде данас брат и верни потомак Светог Николаја Чудотворца и да рашири длан за васпитни шамар свима кривоверницима, и нама, и васцелом народу српском који се знањем обезнањује.
А дотада нам остаје само да кукамо из свег гласа – Тешко нама за нама!
Правoславнo удружење Свети Сава из Новог Сада,
са свим својим подружницама!
